Када би човек знао за сву лековиту моћ коприве, никада не би на њу нагазио. Коприва је једна од најлековитијих биљака. За њено лековито дејство користи се цела биљка, лист, корен и семе коприве. За лек се у пролеће и јесен скупља корење. У пролеце се скупљају листови и вршике, а цела биљка, тј. стабљика, целе године. Семе се скупља у августу.



Веома је ефикасна за за прочишћавање крви и појачавање излучивања течности из организма, па је нашла примену код свих обољенја изазваних акумулирањем токсина у организму (екцеми, главобоље, реуматизам, гихт, артритиси). Има благотворно дејство код разних обољења која настају као последица претераног оптерећења јетре, жучи, слезине и бубрега токсичним материјама. Јетра и бубрези су одговорни за прерађивање и излучивање штетних материја из организма. Уколико су ови органи преоптерећени или не успевају да излуче штетне материје напоље, настаје погодно тло за развој обољенја која настају као последица оптерећености токсинима (реума, гихт, мигрене, екцеми). Коприва спречава настанак песка у бубрезима и бешици.

Захваљујући својствима да прочишћава крв и враћа снагу, коприва се користи у кури од месец дана ради прочишћавања организма и припреме за зиму (у јесен), односно опоравка (у пролеће). У периоду после зиме, код стања општег замора и исцрпљености („пролећни умор“), кура чајем од коприве употребљеним у виду 2-3 шолјице током дана чини да се човек релативно брзо много боље осећа, враћа му се енергија и снага.

Коприва је богата гвожђем, па се користи код анемија изазваних недостатком гвожђа. У народној медицини се сматра да коприва „јача крв“, па се корисити код бледила, анемија, малокрвности, недостатка енергије, брзог умарања.



Коприва садржи бројне витамине и минерале, па је неки травари сматрају за природни мултиминерални и мултивитамински комплекс. Коприва садржи витамин Ц, каротеноиде (провитамин А), витамин К, Б2, Б5, гвожђе, калцијум, магнезијум, фосфор, силицијумову киселину (мрављу киселину и хистамине који жаре). . Изузетно је богата раним корисним састојцима: беланчевинама, угљеним хидратима, мастима, пантотенском киселином и др. Коприва је поред осталог, прави мали поливитамински резервоар.

Корен коприве улази у састав чајних мешавина за лечење обољенја увећане простате и упала мокраћних путева. Коприва садржи компоненте које регулишу ниво слободних андрогена (мушких полних хормона), последично се повећава метаболизам у отеченом ткиву простате, елиминише се застој течности и отварају сужени мокраћни путеви.

Такође се користи против опадања косе, реуматизма, грознице, туберколозе плућа, бронхитиса, обољења зглобова, за зарастање рана, против зрацења, чира на желудцу, несанице, нервозе. Због своје витаминске и прехрамбене вредности коприва се,и поред тога сто се не узгаја у повртњацима, сматра изузетно здравим, корисним и приступачним поврћем, наравно и леком.На нашим трпезама је ретко има мада се може припремити на више начина.

Коприва се користи и код катара желуца, обољења дисајних органа, желудачних чирева, чира на дванаестопалачном цреву, плућних обољења. Коприва се примењује и против опадања косе и перути у виду шампона и тинктура за утрљавање у корен косе, али и као чај и тинктура за унутрашњу употребу.

Опаданје косе је честа пратећа појава анемије, па коприва која је богата гвожђем утиче на решење правог узрока проблема. Сем гвожђа, коприва садржи и силицијумову киселину, а силицијум је неопходан градивни елемент који омогућава изградњу коже и косе. Стога се коприва успешно користи и код кожних обољења: екцеми, херпес, акне, лишајеви, гљивице.



Код гихта и реуматских обољења коприва се примењује и у виду купки, око 200г листа коприве се стави у купку. Пошто је добар диуретик (стимулише излучивање течности) коприва доприноси и излучивању мокраћне киселине, која проузрокује гихт, као и других разградних продуката метаболизма.

Коприва стимулише рад органа за варење, смањује болове у желудцу, стимулише секрецију желудачних жлезда, стимулише функционисање јетре, жучи, слезине и панкреаса. Доприноси регулацији нивоа шећера у крви, захваљујући утицају на гуштерачу. Сматра се да утиче и на смањење холестерола у крви, па успорава процесе атеросклерозе. Коприва смањује склоност ка крварењу, ублажава преобилна менструална крварења, крварења из носа, из желуца захваљујући присуству витамина К.

Чај од коприве се користи и код алергијских обољења, при чему га треба пити током дужег временског периода. Коприва у себи садржи значајну количину минерала: гвожђа, калцијума, фосфора, магнезијума, витамине Б2 и Б5, витамин А, витамин Ц и К.

Лист коприве показује следећа фармаколошка дејства: аналгетско (смањује бол), хемостатско (зауставља крварење), антибактеријско, антивирусно, противупално, локално анестетско, диуретичко.

Код обољења коштано-мишићног система, као што је остеоартритис, сматра се да коприва испољава аналгетско и противупално дејство. Захваљујући присуству кверцетина, коприва стабилише мастоците (ћелије одговорне за алергијске симптоме) и спречава ослобађање хистамина код алергијских реакција. Коприва има диуретичка својства (убрзава излучивање течности из организма), па утиче и на регулацију крвног притиска.

Коприва садржи бета-ситостерол који регулише рад простате и спречава њено увећање. Чај од коприве се припрема тако што се у клјучалу воду стави кафена кашичица коприве, поклопи се и остави да одстоји пар минута. Чај не треба кувати, после пар минута стајања процеди се и пије у гутљајима. Превентивно се чај од коприве пије само једном дневно, а код лечења болести од 2-3 шољице до 2 литре дневно. Користи се и у виду тинктура (алкохолни екстракт).



Чај од целе биљке одваја слуз из плућа, чисти желудац, јетру и црева, а уједно је изврстан лек за лечење анемије, шуљева, жутице, маларије и свих других грозница, понајвише мокраћом одваја лоше сокове из тела.

Помешана с другим биљкама лечи чиреве на желудцу и цревима, чисти крв, поспешује пробаву, срнањује узрујаност и несаницу. Исто тако, добар је лек против водене болести, гихта (улога), јетре, бубрега и несвестице.


Драгана Томић,
дипл. инг. заштите биља